Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узроци смрти, и да сваке године од њих умре 20,5 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Активан приступ може да спаси животе” са снажном поруком доносиоцима одлука да је неопходан план акције да би се заштитило кардиоваскуларно здравље. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80% превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност).
Од болести срца и крвних судова током 2023 године у Србији је умрло је 48.277 особа (22.422 мушкараца и 25.855 жена). Болести срца и крвних судова, са учешћем од 49,8% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. Током 2023. године, у структури смртности од болести срца и крвних судова водеће место припало је осталим болестима срца и крвних судова (37,1%), након чега је следила смртност од исхемијских болести срца и цереброваскуларних болести (35,0%), а смртност од хипертензивне болести била је на трећем месту (22,4%).
Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У АКС спадају акутни инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис. Према подацима популационог регистра за АКС, у Србији је у 2023. години са дијагнозом АКС евидентирано 21.625 случајева. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 80,5%, а нестабилна ангин пекторис код 19,5% оболелих. Инциденција АКС износила је 207,9 на 100.000 становника. Од овог синдрома 2023. године у Србији је умрло 4255 особа. Стопа смртности од АКС износила је 36,7 на 100.000 становника.
Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:
Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Дуван сваке године убије више од осам милиона људи. Сваког дана скоро 22.000 људи умире од активне или пасивне изложености дуванском диму. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. У односу на жене непушаче, ризик за појаву инфаркта је 20 пута већи код жена које пуше и истовремено користе орална контрацептивна средства.
Неправилна исхрана – је независан фактор ризика, али је повезана и са другим факторима ризика за настанак кардиоваскуларних болести, као што су: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Процењује се да око три милијарде људи широм света нема приступ безбедној и здравој храни. Урбанизација, промена начина живота и повећана доступност прерађене хране, у последњих 50 година довели су до нездравих промена у обрасцима исхране. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за три до пет пута.
Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова, убрзавајући процес атеросклерозе. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанк гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.
Кардиоваскуларне болести се могу спречити, јер су проузроковане превентабилним факторима ризика. Оне се у великој мери могу превенирати и контролисати усвајањем здравих животних навика, као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и припадност категорији непушача. Такође, позитиван утицај на људе има и средина која пружа подршку да здрав избор за здраво срце буде подједнако лак и доступан свима.
Активности које треба предузети у кругу породице:
- Обезбедити правилну исхрану
- Забранити пушење у домаћинству
- Ограничити гледање телевизије и седење за рачунаром код куће
- Организовати активности на отвореном – вожња бициклом, шетња или рад у башти.
Активости које треба предузети у локалној заједници:
- Повећање квалитета физичког васпитања у школама
- Формирање безбедних терена за физичке активности
- Обезбеђивање правилне исхране у школама, болницама и радним организацијама
- Забрана пушења у радним организацијама, болницама и школама
- Утицај на локалне доносиоце одлука да локалне заједнице постану здраве заједнице.
Светски дан срца обележава се 29. септембра 2024. године, организацијом бројних активности чланова и партнера Светске федерације за срце: предавања, трибине, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји…